среда, 31. март 2010.
- See that? They all say I'm crazy.
- They're crazy.
- Ground them!
- Why don't they ask me to?
- Because they're crazy!...
- Of course they're crazy. You can't let crazy people decide
whether you're crazy or not.
- Is Orr crazy?
- Of course he is! He has to be, if he keeps flying
after all those close calls.
- Then why not ground him?
- He has to ask me.
- That's all he's gotta do?
- Yes.
- And then you can ground him?
- No. Then I cannot ground him.
There's a catch.
- A catch?
- Sure, catch - Anyone who wants
to get out of combat isn't really crazy,
so I can't ground him.
- Let me see if I got this straight:
In order to be grounded - I've got to be crazy - and I must be crazy to keep flying.
But if I ask to be grounded - that means I'm not crazy any more - and I have to keep flying!
- You've got it! That's Catch!
- That's some catch, that Catch- .
- It's the best there is!
уторак, 30. март 2010.
Sedi, jedan!
"Osnovna njegova delatnost je delatnost protiv delatnosti, ili delatnost na pretvaranju svake delatnosti u jednu prividnu, i samim tim bezopasnu, delatnost" - Radomir Konstantinović, (Filozofija palanke), o palanačkom duhu.
U potrazi za nečim drugim, pročitah danas kritiku jedne predstave u jednom dnevnom listu. Namerno ne pominjem o čemu se radi, jer to nije bitno za dalju priču. Da se ne bi dogodilo ono sto ju je inspirisalo - mašenje teme. Ne od strane autora kritike, vec komentatora.
Ključne reči su subverzija i filozofija palanke.
Gledajući jezik, fraze, stil i način koje koristi vecina komentatora, reklo bi se da je subverzija uspela. Ona subverzija koja, kroz kritičarev tekst kao medijum, uspeva da izvuce na površinu slikovitu filozofiju palanke u 74 slike. Šta nam to oslikava? Pa, recimo, to da se komentatori u svojim kontra-kritikama koriste upravo modelom čija im se uspešnost servira svakog dana na svakom koraku - gomila ispraznosti upakovana u šatro-umne, obrazovanozvučeće, naizgled čelicne balone, koji bi se pri prvom suočavanju sa oštricom rasprsli u ništavilo - ali oštrice nema, čoban tera ovčice laAgaanOo, ista ploča u štampanim, elektronskim i svim ostalim medijima, na ploči ni "b" strana nije potrebna. Pa, kad je uspešno, zašto da se ne usvoji, i primeni? Umeće fokusa i prepoznavanja bitnog je obesmišljeno, šablon je, vec dugo, samoproklamujuca logoreja insinuacija i kleveta, osrednje upakovanih - šablon isti u dnevno-političkim raspravama u centru Beograda i uz jutarnju kaficu kraj plota, dok se ručak krčka, negde u dubokoj provinciji. Filozofija palanke? Ma kaakvi (nisam dovoljno poznata da bih smela to da pomislim - da parafraziram jednog od komentatora).
Razlika je samo u jednom - šablon na kom se učimo je usavršen da bi se veštim manevrima izbegla prepreka na putu u vidu tražene poente. Način na koji ga većina primenjuje pokazuje da su, pravo sa poligona, samouvereno zaglavili na prvoj diznijevskoj petlji:
"Ovde se prodaju senf i krastavčići!"
Jedni bi rekli da je oduvek tako, da se na slici menjaju samo pozadina i boje, drugi da je "gore nego ikad". Ja ne znam šta da kažem. A i ono što bih rekla, Orvel je davno rekao mnogo bolje. Double plus good. Smisao života se odavno na ovim prostorima gubi između ispraznih fraza i beživotnog klimanja glavom.
Čuvena premala memorija srpskog naroda? Ne bih rekla. Hard disk nam nije tako loš, problem je sa sistemom. Pojeli ga virusi.
U potrazi za nečim drugim, pročitah danas kritiku jedne predstave u jednom dnevnom listu. Namerno ne pominjem o čemu se radi, jer to nije bitno za dalju priču. Da se ne bi dogodilo ono sto ju je inspirisalo - mašenje teme. Ne od strane autora kritike, vec komentatora.
Ključne reči su subverzija i filozofija palanke.
Gledajući jezik, fraze, stil i način koje koristi vecina komentatora, reklo bi se da je subverzija uspela. Ona subverzija koja, kroz kritičarev tekst kao medijum, uspeva da izvuce na površinu slikovitu filozofiju palanke u 74 slike. Šta nam to oslikava? Pa, recimo, to da se komentatori u svojim kontra-kritikama koriste upravo modelom čija im se uspešnost servira svakog dana na svakom koraku - gomila ispraznosti upakovana u šatro-umne, obrazovanozvučeće, naizgled čelicne balone, koji bi se pri prvom suočavanju sa oštricom rasprsli u ništavilo - ali oštrice nema, čoban tera ovčice laAgaanOo, ista ploča u štampanim, elektronskim i svim ostalim medijima, na ploči ni "b" strana nije potrebna. Pa, kad je uspešno, zašto da se ne usvoji, i primeni? Umeće fokusa i prepoznavanja bitnog je obesmišljeno, šablon je, vec dugo, samoproklamujuca logoreja insinuacija i kleveta, osrednje upakovanih - šablon isti u dnevno-političkim raspravama u centru Beograda i uz jutarnju kaficu kraj plota, dok se ručak krčka, negde u dubokoj provinciji. Filozofija palanke? Ma kaakvi (nisam dovoljno poznata da bih smela to da pomislim - da parafraziram jednog od komentatora).
Razlika je samo u jednom - šablon na kom se učimo je usavršen da bi se veštim manevrima izbegla prepreka na putu u vidu tražene poente. Način na koji ga većina primenjuje pokazuje da su, pravo sa poligona, samouvereno zaglavili na prvoj diznijevskoj petlji:
"Ovde se prodaju senf i krastavčići!"
Jedni bi rekli da je oduvek tako, da se na slici menjaju samo pozadina i boje, drugi da je "gore nego ikad". Ja ne znam šta da kažem. A i ono što bih rekla, Orvel je davno rekao mnogo bolje. Double plus good. Smisao života se odavno na ovim prostorima gubi između ispraznih fraza i beživotnog klimanja glavom.
Čuvena premala memorija srpskog naroda? Ne bih rekla. Hard disk nam nije tako loš, problem je sa sistemom. Pojeli ga virusi.
Пријавите се на:
Постови (Atom)