понедељак, 16. септембар 2013.

PEDESET NIJANSI ISPRANOG MOZGA ili živela savremena emancipovana žena ili "TRPEŽ ČUVA BRAK"


"Majka mi je govorila da treba da ga razumem. Da je to moja dužnost kao žene. Stalno mi je ponavljala da trpež čuva brak." - ispovest žene iz "sigurne kuće".

"Cosmopolitan Srbija" status update, 20. 10:
"Iznenadite ga večeras... to je naredba!"
(...imaćete seks kao u "Pedeset nijansi"...)
- Kozmo FB status.

Gutaj maso. Potčini se. To je sada in. Tako vam kaže i moćna marketing mašinerija koja je, po ko zna koji put, uspešno upakovala malo jeftine plastike u oku primamljivu plastičnu ambalažu i, još uspešnije, uvalila je otupelom svetu kao "new black". "Pedeset nijansi" koje pomeraju granice i najzad oslobađaju žensku seksualnost, erotska sloboda kakvu književno pero još ne vide, a kamo li napisa... erotska literatura za emancipovane žene! Štivo koje oslobađa!


Da niste tako otupele, drage dame, i da imate malo stvarnog vremena za sebe od silnog povlađivanja "imperativima", možda bi negde pročitale i podsetile se da su takve granice još šezdesetih godina prošlog veka pomerene mnogo, mnogo dalje nego što se danas nalaze. A pomerane su ozbiljno, bar književnošću, i u vekovima mračnog doba "ženskog ropstva". Dobro je, pa su žene danas slobodnije nego ikad. Imaju pravo glasa, je l' tako?.. Slobodne su da pomere granice daleeko, daleko, ma čak u oblast nazovi sado-mazo seksa u komfornom okruženju, sa prelepim nezrelim muškarcem koji će vas držati u zlatnom kavezu, ali to je zato što vas baš, baš, mnogo voli. Neće vam dozvoliti prekratke suknje ni toples, ali to je zato što vas mnogo voli. Toliko da će se odreći onih bičeva koji baš mnogo bole, i dopustiti vam da idete na posao. Ako baš, baš morate. I dozvoliće vam da o nečemu i odlučujete. Na primer, da li želite pokretni krov na automobilu koji je izabrao za vas jer on zna šta je najbolje i najbezbednije.
Svaka potencijalna referenca na mučenice zarobljene u šerijatu, tom poslednjem bastionu muške dominacije, je sasvim slučajna i plod vaše slobodne mašte. One su ropkinje bez prava glasa, ne smeju da izađu iz kuće bez pratnje, moraju da se pokriju jer muškarac tako želi, i da rade sve po njegovom i protiv svoje volje.  I još veruju, sirotice, da je to sve zbog njihove lične bezbednosti i dobrobiti.
Očigledno, nikakva razumna veza između tog mraka i silno emancipovanih "nijansi" ne može se pronaći, te ćemo tako suluda poređenja ostaviti, je l' tako, po strani. I nastaviti da se zgražamo nad varvarizmom i zahvaljujemo sudbini što smo rođene u prosvetljenom društvu.

Princ iz te savremene bajke će se takođe izurlati na voljenu i obožavanu suprugu kad mu saopšti da je trudna, jer ne želi pelene nego seks, i otići da se napije. Zato što je nežan i osetljiv. Nije snažan i razuman poput žena.
Ali to je, u stvari, odlično. Dosta su nas trovali kad smo bili deca bajkama sa superiornim prinčevima na belim konjima, zbog kojih su danas žene tako nezadovoljne.
Vreme je da se zna ko je stvarno jači pol! Sreća, pa ima ko to da nam objasni.

Miriše na podvalu? Mooolim vas, sigurno ste frustrirane i nezadovoljne kad vam tako nazadne ideje padaju na pamet!

Ako neko da sada nije razumeo sarkazam, zdravije je da ne čita dalje.

Naravno, priča nema veze ni sa prinčevim bogatstvom, daleko bilo. To što je Pepeljuga upućena u sve moguće brendove i što čak i trenuci erotskog razodevanja preciznim opisima potpisa na netom skinutoj garderobi deluju kao izašli iz pera Breta Istona Elisa, to je zato što današnja žena jednostavno ne može da bude neupućena.  Ona, u stvari, to ne želi i sve joj je neprijatno. Pa šta i ako u trenutku divljanja za volanom Audija R8 ostale učesnike u saobraćaju nazove "običnim smrtnicima" - to je samo zbog euforije.
Ona je u suštini fina i obrazovana devojka, koja na svetu najviše voli knjige i nije znala do svoje dvadeset druge godine da se žene depiliraju ni ispod pazuha (što čine "jer muškarci to očekuju", ne zbog higijene!) - jer tako naravno izgledaju i ponašaju se "ozbiljne devojke koje čitaju knjige".

Podvala? Dodvoravanje kroz klišee? Ma dajte, bez paranoje, molim!

Nisam "alfa ženka", ni feministkinja, ne smeta mi dominantan i sposoban muškarac. Naprotiv. Naravno, ukoliko je razuman, zreo i ima par čistih u glavi. Pored takvog se osetim kao žena. Osetim. Feeling, drage dame. Nema veze sa intelektualnim i duhovnim. Ne ugrožava. Naprotiv. Samo...nešto ih retko viđam. Još ređe upoznajem. Šta, mame ih upropastile?
To, naravno, nema nikakve veze sa svim onim što se uporno nameće kao "žensko osobađanje" a od koga sve više ostaje samo ljigava, otrcana floskula, je li tako?
 Kako beše, "budite Kozmo devojka, aktuelna, aktivna, atraktivna", ha?
I kako ćete, beše, takva postati, šta kažu?
Čitajte "Kupoholičarku", gledajte romantične komedije jer to budi vašu nežnu žensku prirodu, ne propuštajte trač partije sa prijateljicama jer je to prečica za uverenje kako je tuđi život lošiji, prema tome vaš je baš dobar, kupujte novu odeću u kojoj ćete mu, jedino, izgledati privlačnije od drugih žena inače nema šanse da vas voli, idite kući i zadovoljite ga (vi njega) na 100 načina jer vas to čini alfa ženom iznad običnih smrtnica, očekujte 250 stvari koje (niko normalan ne)će uraditi ako vas voli... Ako tu nešto ne funkcioniše ili ste, nekim čudom, nezadovoljne - pa jbg, oni su ionako glupa stvorenja, neće vas razumeti,  jer vi ste po svemu iznad njega, vi ste slobodna i emancipovana žena, pozovite zato jednu takvu sličnu vama i otrcajte svog sebičnog glupaka uz kafu i Cezar salatu u tržnom centru. Ili skupite nekoliko takvih pa organizujte dobru trač partiju, odjednom ćete shvatiti da ste bili u iluziji koja preti da vas proguta svojom negativnom energijom, trk u prvi wellness&spa da se te primitivne pošasti oslobodite...
Ne zaboravimo duhovnu stranu, evo spojimo lepo i korisno - čitajte, npr, Marijanu Mateus, ona je uspešna i samoostvarena poslovna žena, najbolji izvor da saznate kako da i same postignete poslovni uspeh, a muškarce usput jednokratno upotrebite jer oni za bolje i nisu, i nepotrebni su na duže staze, a i sve su to ionako edipovci. Ma jeste, mame su krive za sve.

Nije problem u kupovini, zli jeziče. Ni u lepoj, novoj garderobi. Ni u opuštanju u đakuziju.
Problem je u podmetanju seksualne privlačnosti kao ljubavi. Podmetanju potčinjenosti kao zrelog kompromisa i lažne nadmoći. Zameni teza. Digresiji. U pogrešnim razlozima za prave stvari i još pogrešnijem eskapizmu.

Ali, nema frke, ja samo kao gušim nešto ovde i pravim se pametna, u suštini ja sam sigurno nezadovoljna i frustrirana. I čitam knjige, pa sam se osetila prozvanom, je l' tako. I ne brijem pazuh, ali to je ok, savremen oblik emancipacije, a i u trendu je, onako evrovizijski, baš ozbiljno. Lepo vi lajkujte Cosmo statuse i uživajte u osećaju da se okolo diže mnogo... fame na vašu slobodu, nezavisnost i ženstvenost. Važno je da imamo pravo glasa.

"TASOVAC IMA MUDA", ILITI "ŠTA JE - MOŽDA - PESNIK HTEO DA KAŽE"

Tekst je napisan i objavljen na drugom mestu 21.09.2011. ali u čast novog ministra kulture, da se podsetim ovde...

http://www.youtube.com/watch?v=vWAj6o5yc3s

  "Palanački se duh iz gomile povlači na način gomile. Njegovo povlačenje iz gomile utoliko je komično na način parodije koja nije svesna toga da je samoparodija, da smo ono čemu se tako slatko smejemo upravo mi sami"

"Turbo-folk nastaje kad se sretnu primitivac i tehnologija"

"Osnovna delatnost palančkog duha je delatnost protiv delatnosti, ili delatnost na pretvaranju svake delatnosti u jednu prividnu (i zato bezopasnu) delatnost"

 "Filozofija palanke" , u ovom slucaju,  vezana je za onu palanku koju prilika za interaktivno ucesce u medijima nepogresivo izvlaci iz ljudi. Počev od navijački nastrojene, često površne, uglavnom mlađe publike s društvenih mreža, do bajagi jako obrazovanih mrtvopuvala, kakva se češće sreću na stranicama on-line izdanja dnevnih listova i blogovima, koji čitaju ali ne razmišljaju, i ispucavaju prazne fraze (ili, ako nisu prazne, onda su insinuacije i klevete) iz kojih preliva smešno samoljublje. Prenešeno na aktuelni slučaj - oduševljena sam činjenicom da je moć jedne takve subverzije prepoznata, iskorišćena, i okrenuta, za promenu, u dobru svrhu.
Muka mi je već neko vreme od linkovanja klipa iz "silikonske doline", likovanja nad prividom nečega, bez da se ijednog momenta stane i zapita - nad čim se, zaista, likuje? Nad sopstvenom frustracijom, uglavnom. I nad sopstvenim predrasudama. I nad sopstvenim neznanjem. (Ponovo, obratiti pažnju na fantastični Konstatinovićev citat.)

Filharmoniji ne treba silikonska dolina. Silikonskoj dolini ne treba filharmonija. Ta dva entiteta, prirodnom selekcijom, uglavnom obitavaju potpuno nezavisno jedan od drugog. I uzajamno su svesni toga. I nemaju problem s tim.

Dva pitanja:
1.Dakle, čemu onda cirkuska predstava?
2.Zašto taj problem, ispostaviće se - svi ostali imaju?

Uzročno-posledična veza izmedju ova dva pitanja se, vremenom, sama nametnula.
"Internet nije opametio narod" - to se nikad nije ni očekivalo niti je moguće, osim u nekom užem smislu i posebnim okolnostima, ali je uz masovnu dostupnost interneta beskonačno proširena i mogućnost da "svako nađe svoj čopor". Internet je ogledalo, odlična podloga za preciznu socijalnu vivisekciju, za one koje interesuje da je vide ili naprave. A na ovom prostorima stvari stoje tako kako stoje, i internet nam daje najbolju šansu da to jasno sagledamo. Pitala sam se koliko će vremena morati da prođe do faze kada će, najzad, i na ovim prostorima moći s tim da se uradi nešto konkretno. E onda je kampanjom za filharmoniju materijal iskorišćen, torta umešena i ispečena, i zafrljačena pravo u lice. "Viral marketing" je dobio potpuno novu dimenziju. Ostaje nada da to neće biti usamljen slučaj i da će nas neko, vremenom, naučiti da takve poteze prepoznamo i shvatimo na pravom nivou...
Nisam, recimo, tih dana videla gotovo nijedan suvisli komentar, (govorim o stotinama reakcija na You Tube, FB i sl), znak da je u celoj sceni - od strane onih koji komentarišu - prepoznato, ili bar potraženo, išta više od onoga sa sopstvene, lične površine. Što mi je dalo ideju o mogućoj nameri skrivenoj iza prividno banalnog i besmislenog performansa. Subverzija u svom najčistijem obliku. Interaktivni "šering" kojim, kroz skice "pravoverne" i "kulturne" javnosti, samu sebe ističe jedna druga, globalna, slika:
 (Još jedna) istinita i brutalna percepcija društva zatvorenog, otupelog, oslepelog, predrasudama oklopljenog, lenjog i nezainteresovanog da zgrabi čak i ono što mu je pri ruci  - npr, "guglanje" par prostih informacija, pre nego počneš, već na susednom "tab"-u ponosno da paradiraš netačnima, jer ti ih je neko nekad prosuo (propaganda, globalna i lokalna).

 "Majmun vidi-majmun radi" slika je društva silom sabijenog u palanačke granice duha, u kome "sopstveno" ima najveću, i često jedinu, vrednost kroz prizmu "tuđeg", idealno - goreg (ako već nije gore, dobro su uigrani mehanizmi koji će ga takvim napraviti)

Cena ulaznice za famozne koncerte, na primer, kreće se izmeću 600 i 1000din. Ne četiri, pet i više hiljada, kako mnogi navode, žaleći se da nemaju, inače bi svakako bili u prvim redovima.Gospodo, manimo se već jednom licemerja! Mnogi među vama "pravovernima" ne bi otišli ni kada bi te ulaznice dobili besplatno. Zato što ih to ne zanima. Ali to je SASVIM U REDU. Tačnije, "u redu" je za one koji nisu naseli na fazone, naturene slike i modele, da bi zatim tako stečene komplekse prividno lečili drugim, takodje nametnutim, modelima ušrafljenim u kalup "gori od nas". Još tačnije, trošili se na privide života, silom utisnute zamke za duh i um. Ima, još uvek, i takvih. Imajte MUDA da stanete iza svojih stavova.
 Ili, kako to reče jedan prijatelj, "danas svaka pevaljka ide u pozorište"...

"Duh palanke je manijački egocentričan, a sebe shvata apsolutno nadređenim svim ostalim egizstencijalnim oblicima. U osnovi ove manije zapravo leži akutni manjak samopouzdanja. U svrhu odbrane napadnutog ega duh palanke odobrava i promovira agresiju. Agresija je jedno od primarnih stanja palanačkog duha."

 Podele tipa: ili "Exit" ili "Guča", "ako ti se ne sviđa, recimo, ZAZ ("ono što se meni sviđa") - to obavezno znači da slušaš Seku i Karleušu i ne skidaš se s Pinka; ili ako ne slušaš Seku i Karleušu onda si narkoman ili luzer ili "glumiš neku pamet"...
"Da ne slušam narodnjake? Pa šta da slušam, filharmoniju?",
 ...pa sve do "nisi oduševljen Evropom? Onda si rusofil, četnik-nacionalista i opasan elemenat" - i obrnuto, su veštački nametnute, strahovito suženih percepcija, bolesne, maligne, ali su se usled neznanja i nezainteresovanosti zastrašujuće lako raširile do razmera u kojima je ozdravljenje pod velikim znakom pitanja.

" Duh palanke duh je zatvorenog, izolovanog društva, koje se ne razvija. Stagnacija je osnova palanačkog duha. Duh palanke inicijalno je suprotan filozofiji razvoja. Lenost je osnovno stanje i ultimativni cilj palanačkog duha."

Sve u svemu, (jos) jedna sumorna slika društva koje se, baš kao takvo, svesno održava i podstiče podjednako od strane onih kojima je takvo stanje potrebno - i dovoljno, kao i onih čiji je stepen evolucije daleko ispod mesta na koje su, nekom greškom, dospeli. Imena su potpuno nebitna. Imena obesmišljavaju suštinu.
Ah, da. E upravo tu i takvu sliku, na kraju priče, Tasovac javno baca u lice svima nama, a prvenstveno onima koji odavno upravljaju njenim kreiranjem. E niije tačno da je neće razumeti. Samo ih nije briga. Da li je to razlog da se ignoriše ili odustane? Patetično? Jebiga, šta da vam kažem...To je već neka druga priča :P

среда, 31. март 2010.



- See that? They all say I'm crazy.
- They're crazy.
- Ground them!
- Why don't they ask me to?
- Because they're crazy!...
- Of course they're crazy. You can't let crazy people decide
whether you're crazy or not.
- Is Orr crazy?
- Of course he is! He has to be, if he keeps flying
after all those close calls.
- Then why not ground him?
- He has to ask me.
- That's all he's gotta do?
- Yes.
- And then you can ground him?
- No. Then I cannot ground him.
There's a catch.
- A catch?
- Sure, catch - Anyone who wants
to get out of combat isn't really crazy,
so I can't ground him.
- Let me see if I got this straight:
In order to be grounded - I've got to be crazy - and I must be crazy to keep flying.
But if I ask to be grounded - that means I'm not crazy any more - and I have to keep flying!
- You've got it! That's Catch!

- That's some catch, that Catch- .
- It's the best there is!

уторак, 30. март 2010.

Sedi, jedan!

"Osnovna njegova delatnost je delatnost protiv delatnosti, ili delatnost na pretvaranju svake delatnosti u jednu prividnu, i samim tim bezopasnu, delatnost" - Radomir Konstantinović, (Filozofija palanke), o palanačkom duhu.

U potrazi za nečim drugim, pročitah danas kritiku jedne predstave u jednom dnevnom listu. Namerno ne pominjem o čemu se radi, jer to nije bitno za dalju priču. Da se ne bi dogodilo ono sto ju je inspirisalo - mašenje teme. Ne od strane autora kritike, vec komentatora.
Ključne reči su subverzija i filozofija palanke.
Gledajući jezik, fraze, stil i način koje koristi vecina komentatora, reklo bi se da je subverzija uspela. Ona subverzija koja, kroz kritičarev tekst kao medijum, uspeva da izvuce na površinu slikovitu filozofiju palanke u 74 slike. Šta nam to oslikava? Pa, recimo, to da se komentatori u svojim kontra-kritikama koriste upravo modelom čija im se uspešnost servira svakog dana na svakom koraku - gomila ispraznosti upakovana u šatro-umne, obrazovanozvučeće, naizgled čelicne balone, koji bi se pri prvom suočavanju sa oštricom rasprsli u ništavilo - ali oštrice nema, čoban tera ovčice laAgaanOo, ista ploča u štampanim, elektronskim i svim ostalim medijima, na ploči ni "b" strana nije potrebna. Pa, kad je uspešno, zašto da se ne usvoji, i primeni? Umeće fokusa i prepoznavanja bitnog je obesmišljeno, šablon je, vec dugo, samoproklamujuca logoreja insinuacija i kleveta, osrednje upakovanih - šablon isti u dnevno-političkim raspravama u centru Beograda i uz jutarnju kaficu kraj plota, dok se ručak krčka, negde u dubokoj provinciji. Filozofija palanke? Ma kaakvi (nisam dovoljno poznata da bih smela to da pomislim - da parafraziram jednog od komentatora).
Razlika je samo u jednom - šablon na kom se učimo je usavršen da bi se veštim manevrima izbegla prepreka na putu u vidu tražene poente. Način na koji ga većina primenjuje pokazuje da su, pravo sa poligona, samouvereno zaglavili na prvoj diznijevskoj petlji:

"Ovde se prodaju senf i krastavčići!"

Jedni bi rekli da je oduvek tako, da se na slici menjaju samo pozadina i boje, drugi da je "gore nego ikad". Ja ne znam šta da kažem. A i ono što bih rekla, Orvel je davno rekao mnogo bolje. Double plus good. Smisao života se odavno na ovim prostorima gubi između ispraznih fraza i beživotnog klimanja glavom.

Čuvena premala memorija srpskog naroda? Ne bih rekla. Hard disk nam nije tako loš, problem je sa sistemom. Pojeli ga virusi.