Tekst je napisan i objavljen na drugom mestu 21.09.2011. ali u čast novog ministra kulture, da se podsetim ovde...
http://www.youtube.com/watch?v=vWAj6o5yc3s
"Palanački se duh iz gomile povlači na način gomile. Njegovo povlačenje iz gomile utoliko je komično na način parodije koja nije svesna toga da je samoparodija, da smo ono čemu se tako slatko smejemo upravo mi sami"
"Turbo-folk nastaje kad se sretnu primitivac i tehnologija"
"Osnovna delatnost palančkog duha je delatnost protiv delatnosti, ili delatnost na pretvaranju svake delatnosti u jednu prividnu (i zato bezopasnu) delatnost"
"Filozofija palanke" , u ovom slucaju, vezana je za onu palanku koju prilika za interaktivno ucesce u medijima nepogresivo izvlaci iz ljudi. Počev od navijački nastrojene, često površne, uglavnom mlađe publike s društvenih mreža, do bajagi jako obrazovanih mrtvopuvala, kakva se češće sreću na stranicama on-line izdanja dnevnih listova i blogovima, koji čitaju ali ne razmišljaju, i ispucavaju prazne fraze (ili, ako nisu prazne, onda su insinuacije i klevete) iz kojih preliva smešno samoljublje. Prenešeno na aktuelni slučaj - oduševljena sam činjenicom da je moć jedne takve subverzije prepoznata, iskorišćena, i okrenuta, za promenu, u dobru svrhu.
Muka mi je već neko vreme od linkovanja klipa iz "silikonske doline", likovanja nad prividom nečega, bez da se ijednog momenta stane i zapita - nad čim se, zaista, likuje? Nad sopstvenom frustracijom, uglavnom. I nad sopstvenim predrasudama. I nad sopstvenim neznanjem. (Ponovo, obratiti pažnju na fantastični Konstatinovićev citat.)
Filharmoniji ne treba silikonska dolina. Silikonskoj dolini ne treba filharmonija. Ta dva entiteta, prirodnom selekcijom, uglavnom obitavaju potpuno nezavisno jedan od drugog. I uzajamno su svesni toga. I nemaju problem s tim.
Dva pitanja:
1.Dakle, čemu onda cirkuska predstava?
2.Zašto taj problem, ispostaviće se - svi ostali imaju?
Uzročno-posledična veza izmedju ova dva pitanja se, vremenom, sama nametnula.
"Internet nije opametio narod" - to se nikad nije ni očekivalo niti je moguće, osim u nekom užem smislu i posebnim okolnostima, ali je uz masovnu dostupnost interneta beskonačno proširena i mogućnost da "svako nađe svoj čopor". Internet je ogledalo, odlična podloga za preciznu socijalnu vivisekciju, za one koje interesuje da je vide ili naprave. A na ovom prostorima stvari stoje tako kako stoje, i internet nam daje najbolju šansu da to jasno sagledamo. Pitala sam se koliko će vremena morati da prođe do faze kada će, najzad, i na ovim prostorima moći s tim da se uradi nešto konkretno. E onda je kampanjom za filharmoniju materijal iskorišćen, torta umešena i ispečena, i zafrljačena pravo u lice. "Viral marketing" je dobio potpuno novu dimenziju. Ostaje nada da to neće biti usamljen slučaj i da će nas neko, vremenom, naučiti da takve poteze prepoznamo i shvatimo na pravom nivou...
Nisam, recimo, tih dana videla gotovo nijedan suvisli komentar, (govorim o stotinama reakcija na You Tube, FB i sl), znak da je u celoj sceni - od strane onih koji komentarišu - prepoznato, ili bar potraženo, išta više od onoga sa sopstvene, lične površine. Što mi je dalo ideju o mogućoj nameri skrivenoj iza prividno banalnog i besmislenog performansa. Subverzija u svom najčistijem obliku. Interaktivni "šering" kojim, kroz skice "pravoverne" i "kulturne" javnosti, samu sebe ističe jedna druga, globalna, slika:
(Još jedna) istinita i brutalna percepcija društva zatvorenog, otupelog, oslepelog, predrasudama oklopljenog, lenjog i nezainteresovanog da zgrabi čak i ono što mu je pri ruci - npr, "guglanje" par prostih informacija, pre nego počneš, već na susednom "tab"-u ponosno da paradiraš netačnima, jer ti ih je neko nekad prosuo (propaganda, globalna i lokalna).
"Majmun vidi-majmun radi" slika je društva silom sabijenog u palanačke granice duha, u kome "sopstveno" ima najveću, i često jedinu, vrednost kroz prizmu "tuđeg", idealno - goreg (ako već nije gore, dobro su uigrani mehanizmi koji će ga takvim napraviti)
Cena ulaznice za famozne koncerte, na primer, kreće se izmeću 600 i 1000din. Ne četiri, pet i više hiljada, kako mnogi navode, žaleći se da nemaju, inače bi svakako bili u prvim redovima.Gospodo, manimo se već jednom licemerja! Mnogi među vama "pravovernima" ne bi otišli ni kada bi te ulaznice dobili besplatno. Zato što ih to ne zanima. Ali to je SASVIM U REDU. Tačnije, "u redu" je za one koji nisu naseli na fazone, naturene slike i modele, da bi zatim tako stečene komplekse prividno lečili drugim, takodje nametnutim, modelima ušrafljenim u kalup "gori od nas". Još tačnije, trošili se na privide života, silom utisnute zamke za duh i um. Ima, još uvek, i takvih. Imajte MUDA da stanete iza svojih stavova.
Ili, kako to reče jedan prijatelj, "danas svaka pevaljka ide u pozorište"...
"Duh palanke je manijački egocentričan, a sebe shvata apsolutno nadređenim svim ostalim egizstencijalnim oblicima. U osnovi ove manije zapravo leži akutni manjak samopouzdanja. U svrhu odbrane napadnutog ega duh palanke odobrava i promovira agresiju. Agresija je jedno od primarnih stanja palanačkog duha."
Podele tipa: ili "Exit" ili "Guča", "ako ti se ne sviđa, recimo, ZAZ ("ono što se meni sviđa") - to obavezno znači da slušaš Seku i Karleušu i ne skidaš se s Pinka; ili ako ne slušaš Seku i Karleušu onda si narkoman ili luzer ili "glumiš neku pamet"...
"Da ne slušam narodnjake? Pa šta da slušam, filharmoniju?",
...pa sve do "nisi oduševljen Evropom? Onda si rusofil, četnik-nacionalista i opasan elemenat" - i obrnuto, su veštački nametnute, strahovito suženih percepcija, bolesne, maligne, ali su se usled neznanja i nezainteresovanosti zastrašujuće lako raširile do razmera u kojima je ozdravljenje pod velikim znakom pitanja.
" Duh palanke duh je zatvorenog, izolovanog društva, koje se ne razvija. Stagnacija je osnova palanačkog duha. Duh palanke inicijalno je suprotan filozofiji razvoja. Lenost je osnovno stanje i ultimativni cilj palanačkog duha."
Sve u svemu, (jos) jedna sumorna slika društva koje se, baš kao takvo, svesno održava i podstiče podjednako od strane onih kojima je takvo stanje potrebno - i dovoljno, kao i onih čiji je stepen evolucije daleko ispod mesta na koje su, nekom greškom, dospeli. Imena su potpuno nebitna. Imena obesmišljavaju suštinu.
Ah, da. E upravo tu i takvu sliku, na kraju priče, Tasovac javno baca u lice svima nama, a prvenstveno onima koji odavno upravljaju njenim kreiranjem. E niije tačno da je neće razumeti. Samo ih nije briga. Da li je to razlog da se ignoriše ili odustane? Patetično? Jebiga, šta da vam kažem...To je već neka druga priča :P
http://www.youtube.com/watch?v=vWAj6o5yc3s
"Palanački se duh iz gomile povlači na način gomile. Njegovo povlačenje iz gomile utoliko je komično na način parodije koja nije svesna toga da je samoparodija, da smo ono čemu se tako slatko smejemo upravo mi sami"
"Turbo-folk nastaje kad se sretnu primitivac i tehnologija"
"Osnovna delatnost palančkog duha je delatnost protiv delatnosti, ili delatnost na pretvaranju svake delatnosti u jednu prividnu (i zato bezopasnu) delatnost"
"Filozofija palanke" , u ovom slucaju, vezana je za onu palanku koju prilika za interaktivno ucesce u medijima nepogresivo izvlaci iz ljudi. Počev od navijački nastrojene, često površne, uglavnom mlađe publike s društvenih mreža, do bajagi jako obrazovanih mrtvopuvala, kakva se češće sreću na stranicama on-line izdanja dnevnih listova i blogovima, koji čitaju ali ne razmišljaju, i ispucavaju prazne fraze (ili, ako nisu prazne, onda su insinuacije i klevete) iz kojih preliva smešno samoljublje. Prenešeno na aktuelni slučaj - oduševljena sam činjenicom da je moć jedne takve subverzije prepoznata, iskorišćena, i okrenuta, za promenu, u dobru svrhu.
Muka mi je već neko vreme od linkovanja klipa iz "silikonske doline", likovanja nad prividom nečega, bez da se ijednog momenta stane i zapita - nad čim se, zaista, likuje? Nad sopstvenom frustracijom, uglavnom. I nad sopstvenim predrasudama. I nad sopstvenim neznanjem. (Ponovo, obratiti pažnju na fantastični Konstatinovićev citat.)
Filharmoniji ne treba silikonska dolina. Silikonskoj dolini ne treba filharmonija. Ta dva entiteta, prirodnom selekcijom, uglavnom obitavaju potpuno nezavisno jedan od drugog. I uzajamno su svesni toga. I nemaju problem s tim.
Dva pitanja:
1.Dakle, čemu onda cirkuska predstava?
2.Zašto taj problem, ispostaviće se - svi ostali imaju?
Uzročno-posledična veza izmedju ova dva pitanja se, vremenom, sama nametnula.
"Internet nije opametio narod" - to se nikad nije ni očekivalo niti je moguće, osim u nekom užem smislu i posebnim okolnostima, ali je uz masovnu dostupnost interneta beskonačno proširena i mogućnost da "svako nađe svoj čopor". Internet je ogledalo, odlična podloga za preciznu socijalnu vivisekciju, za one koje interesuje da je vide ili naprave. A na ovom prostorima stvari stoje tako kako stoje, i internet nam daje najbolju šansu da to jasno sagledamo. Pitala sam se koliko će vremena morati da prođe do faze kada će, najzad, i na ovim prostorima moći s tim da se uradi nešto konkretno. E onda je kampanjom za filharmoniju materijal iskorišćen, torta umešena i ispečena, i zafrljačena pravo u lice. "Viral marketing" je dobio potpuno novu dimenziju. Ostaje nada da to neće biti usamljen slučaj i da će nas neko, vremenom, naučiti da takve poteze prepoznamo i shvatimo na pravom nivou...
Nisam, recimo, tih dana videla gotovo nijedan suvisli komentar, (govorim o stotinama reakcija na You Tube, FB i sl), znak da je u celoj sceni - od strane onih koji komentarišu - prepoznato, ili bar potraženo, išta više od onoga sa sopstvene, lične površine. Što mi je dalo ideju o mogućoj nameri skrivenoj iza prividno banalnog i besmislenog performansa. Subverzija u svom najčistijem obliku. Interaktivni "šering" kojim, kroz skice "pravoverne" i "kulturne" javnosti, samu sebe ističe jedna druga, globalna, slika:
(Još jedna) istinita i brutalna percepcija društva zatvorenog, otupelog, oslepelog, predrasudama oklopljenog, lenjog i nezainteresovanog da zgrabi čak i ono što mu je pri ruci - npr, "guglanje" par prostih informacija, pre nego počneš, već na susednom "tab"-u ponosno da paradiraš netačnima, jer ti ih je neko nekad prosuo (propaganda, globalna i lokalna).
"Majmun vidi-majmun radi" slika je društva silom sabijenog u palanačke granice duha, u kome "sopstveno" ima najveću, i često jedinu, vrednost kroz prizmu "tuđeg", idealno - goreg (ako već nije gore, dobro su uigrani mehanizmi koji će ga takvim napraviti)
Cena ulaznice za famozne koncerte, na primer, kreće se izmeću 600 i 1000din. Ne četiri, pet i više hiljada, kako mnogi navode, žaleći se da nemaju, inače bi svakako bili u prvim redovima.Gospodo, manimo se već jednom licemerja! Mnogi među vama "pravovernima" ne bi otišli ni kada bi te ulaznice dobili besplatno. Zato što ih to ne zanima. Ali to je SASVIM U REDU. Tačnije, "u redu" je za one koji nisu naseli na fazone, naturene slike i modele, da bi zatim tako stečene komplekse prividno lečili drugim, takodje nametnutim, modelima ušrafljenim u kalup "gori od nas". Još tačnije, trošili se na privide života, silom utisnute zamke za duh i um. Ima, još uvek, i takvih. Imajte MUDA da stanete iza svojih stavova.
Ili, kako to reče jedan prijatelj, "danas svaka pevaljka ide u pozorište"...
"Duh palanke je manijački egocentričan, a sebe shvata apsolutno nadređenim svim ostalim egizstencijalnim oblicima. U osnovi ove manije zapravo leži akutni manjak samopouzdanja. U svrhu odbrane napadnutog ega duh palanke odobrava i promovira agresiju. Agresija je jedno od primarnih stanja palanačkog duha."
Podele tipa: ili "Exit" ili "Guča", "ako ti se ne sviđa, recimo, ZAZ ("ono što se meni sviđa") - to obavezno znači da slušaš Seku i Karleušu i ne skidaš se s Pinka; ili ako ne slušaš Seku i Karleušu onda si narkoman ili luzer ili "glumiš neku pamet"...
"Da ne slušam narodnjake? Pa šta da slušam, filharmoniju?",
...pa sve do "nisi oduševljen Evropom? Onda si rusofil, četnik-nacionalista i opasan elemenat" - i obrnuto, su veštački nametnute, strahovito suženih percepcija, bolesne, maligne, ali su se usled neznanja i nezainteresovanosti zastrašujuće lako raširile do razmera u kojima je ozdravljenje pod velikim znakom pitanja.
" Duh palanke duh je zatvorenog, izolovanog društva, koje se ne razvija. Stagnacija je osnova palanačkog duha. Duh palanke inicijalno je suprotan filozofiji razvoja. Lenost je osnovno stanje i ultimativni cilj palanačkog duha."
Sve u svemu, (jos) jedna sumorna slika društva koje se, baš kao takvo, svesno održava i podstiče podjednako od strane onih kojima je takvo stanje potrebno - i dovoljno, kao i onih čiji je stepen evolucije daleko ispod mesta na koje su, nekom greškom, dospeli. Imena su potpuno nebitna. Imena obesmišljavaju suštinu.
Ah, da. E upravo tu i takvu sliku, na kraju priče, Tasovac javno baca u lice svima nama, a prvenstveno onima koji odavno upravljaju njenim kreiranjem. E niije tačno da je neće razumeti. Samo ih nije briga. Da li je to razlog da se ignoriše ili odustane? Patetično? Jebiga, šta da vam kažem...To je već neka druga priča :P
Нема коментара:
Постави коментар